Ноћна стража
27.04.2023.
20:00
сала Дома културе
800 динара
Текст: Федор Шили
Редитељ: Борис Лијешевић
Играју:
Милош Владисавлјевић, патер фамилиас – Ненад Ћирић
Марија Владисавлјевић, његова ћерка – Јелена Ступљанин
Нина Владисављевић, његова ћерка – Јелена Петровић
Петар Владисављевић, његов син – Урош Јаковљевић
Гроф Андрењи Иштван, мађарски племић – Гордан Кичић / Небојша Илић
Андрењи Магда, његова тетка – Горица Поповић
Маркиза Јелица Стратимировић– Д’Агостино – Јелена Ђокић
Миленко Вићентијевић – Бојан Жировић
Софија Петровић – Тамара Драгичевић/Милица Трифуновић
Торвалд Хјорвалдсон – Стефан Бундало
Реч редитеља Бориса Лијешевића
Ноћна стража је комедија која се дешава у Београду ’30-тих година прошлог века. Радња прати породицу пропалих богаташа, која покушава да поврати богатство разним сплеткама које укључују лоше песнике, лажне аристократе и осиромашено племство.
Ликови су углавном на овај или онај начин декадентни припадници богатијег слоја друштва, а кроз преплитање њихових карактера и животних прича, између осталог, одсликава се својеврсна закономерност како се управо кад се човек узнесе у процвату и успеху (или у оном што он таквим види) ствара клица пропасти. Ликови су припадници генерације чија је религија комфор и удобност“. У „Ноћној стражи“ наилазимо на људе код којих рад није оно што омогућава живот. Сплеткарење, манипулације, варање, прећуткивање истине квалитети су који обезбеђују егзистенцију. Ко не влада овим вештинама, бива прогнан на маргине овог чудног света, у којем царују сумњиве маркизе, пропали и посрнули племићи, колекционари лажних слика… Свет који је постао фалсификат. Налазимо генерацију чија је религија комфор и удобност, навикнуту да живи од туђих пара добијених браковима, наследством, обманом и никада не помисливши да то неће вечно трајати. Комад почиње од питања: шта се дешава када пара нестане?
„Ноћна стража“ је водвиљ, комедија, „комедија није тек било која представа која изазива смех, већ комад који почива на прецизном механизму“.
Овом представом се смејемо „осујећеном лукавству, оном истом са којим се ми сусрећемо, сплеткама које трпимо или пак спроводимо… Смехом ћемо казнити лукавство овога света“.
27.04.2023.
20:00
сала Дома културе
800 динара
Текст: Федор Шили
Редитељ: Борис Лијешевић
Играју:
Милош Владисавлјевић, патер фамилиас – Ненад Ћирић
Марија Владисавлјевић, његова ћерка – Јелена Ступљанин
Нина Владисављевић, његова ћерка – Јелена Петровић
Петар Владисављевић, његов син – Урош Јаковљевић
Гроф Андрењи Иштван, мађарски племић – Гордан Кичић / Небојша Илић
Андрењи Магда, његова тетка – Горица Поповић
Маркиза Јелица Стратимировић– Д’Агостино – Јелена Ђокић
Миленко Вићентијевић – Бојан Жировић
Софија Петровић – Тамара Драгичевић/Милица Трифуновић
Торвалд Хјорвалдсон – Стефан Бундало
Реч редитеља Бориса Лијешевића
Ноћна стража је комедија која се дешава у Београду ’30-тих година прошлог века. Радња прати породицу пропалих богаташа, која покушава да поврати богатство разним сплеткама које укључују лоше песнике, лажне аристократе и осиромашено племство.
Ликови су углавном на овај или онај начин декадентни припадници богатијег слоја друштва, а кроз преплитање њихових карактера и животних прича, између осталог, одсликава се својеврсна закономерност како се управо кад се човек узнесе у процвату и успеху (или у оном што он таквим види) ствара клица пропасти. Ликови су припадници генерације чија је религија комфор и удобност“. У „Ноћној стражи“ наилазимо на људе код којих рад није оно што омогућава живот. Сплеткарење, манипулације, варање, прећуткивање истине квалитети су који обезбеђују егзистенцију. Ко не влада овим вештинама, бива прогнан на маргине овог чудног света, у којем царују сумњиве маркизе, пропали и посрнули племићи, колекционари лажних слика… Свет који је постао фалсификат. Налазимо генерацију чија је религија комфор и удобност, навикнуту да живи од туђих пара добијених браковима, наследством, обманом и никада не помисливши да то неће вечно трајати. Комад почиње од питања: шта се дешава када пара нестане?
„Ноћна стража“ је водвиљ, комедија, „комедија није тек било која представа која изазива смех, већ комад који почива на прецизном механизму“.
Овом представом се смејемо „осујећеном лукавству, оном истом са којим се ми сусрећемо, сплеткама које трпимо или пак спроводимо… Смехом ћемо казнити лукавство овога света“.