Музејска збирка
Музејска збирка, као једна од организационих јединица Народног универзитета, формирана је, под називом Музејска делатност, 1983. године. Њено оснивање везује се за почетак ископавања неолитског налазишта Страгари, када се појавила потреба за чувањем артефаката који су пронађени на терену. Више од деценију и по рада у оквиру музејске делатности обављан је у просторијама Народног (тада Радничког) универзитета, да би 2000. године, Музеј премештен у засебну, невелику зграду на углу улица Живадина Апостоловића и Бошка Југовића, у којој се и данас налази. Зграду је пројектовао 1953. године руски емигратнт, архитекта Валеријан Матвејев, за потребе предшколске установе. Здање је занимљиве архитектуре, са атрактивним парком и пространим двориштем у коме се за време летње сезне одржавају бројне радионице, колоније, књижевне вечери и слично.
Прве музејске изложбене поставке се реализују у простору Радничког универзитета, у просторијама које данас користи Радио телевизија Трстеник. Ове поставке су углавном биле археолошког и етнолошког типа. Осим овог простора, за потребе излагања се користио и простор Ликовног салона Дома културе. Изложбе су се тематски углавном тицале трстеничког краја - обрађивале су свакодневни живот у Трстенику, значајне Трстеничане, живот у неолиту и слично, али су се осим тога у изложбеној галерији Музеја трстеничкој публици представљале и гостујуће изложбе из других Музеја, а посебно се издаваја сарадња са Музејима у Крушевцу, Краљеву и Врњачкој Бањи.
Музејску збирку данас чине: археолошка (млађе камено доба и антика) етнолошка, историјска и природњачка збирка збирка.
